Крагујевац – „Милош Велики” – лево, Коридор 10 – десно, Моравски коридор – доле, а „Вожд Карађорђе” – горе. Где је, онда, место Крагујевцу, ако су га заобишли сви важни путеви у Србији, пита се гневна крагујевачка опозиција која је осула жестоку паљбу на власт кад је обелодањено да ће и шумадијски коридор мимоићи град.
Шта је Крагујевац: „срце Србије” и регионални центар или варошица? Овим питањем поново је покренута прича о Крагујевцу као „слепом цреву” Србије на маргинама саобраћајне мреже. Владајући напредњаци, међутим, имају другачију визију Крагујевца. Кажу да ауто-пут не мора да прође кроз сам центар града да би град био на коридору.
Полемика о месту Крагујевца на путној мапи Србије скопчана је још с временом Милоша Обреновића. Каже се да је овај кнез изабрао Крагујевац за прву престоницу модерне Србије и зато што је деветнаестовековна варош с пар стотина кућа била далеко од свих путева којима су ходили Турци. Неки кажу да Крагујевац и данас има скрајнуто место на саобраћајној мапи Србије. Ниједан важан пут не пролази кроз сам град, а и на железничкој траси од Лапова ка Краљеву Крагујевац је само успутна станица.
Нису Крагујевчани били одушевљени ни кад је „Милош Велики” заобишао град, али је траса шумадијског коридора „Вожд Карађорђе” тек изазвала праву буру на овдашњој политичкој сцени. Што је много, много је, кажу крагујевачки опозиционари, који ових дана не престају да критикују напредњачку власт, пре свега локалну.
– Не заобилазе путеви Крагујевац, него неспособну градску власт која за њих не уме да се избори и наметне их као приоритет – био је жесток Милан Урошевић, председник ГО СПО-а.
Напредњачку власт у Крагујевцу није штедео ни Борис Ковачевић, председник ГО ЛДП-а.
– Нас нема ко да представља, нити има ко да штити интересе Крагујевца. Други градови уз ауто-пут ће се развијати, полако ће им се пребацивати надлежности, а Крагујевац ће, од некада великог центра, постати варошица – упозорио је овај политичар.
Шумадијски коридор је, иначе, замишљен тако да споји источну с западном Србијом, кроз Шумадију, од Бора, преко Деспотовца, Свилајнца, Тополе, Аранђеловца и Лазаревца, све до Лајковца. Пролази и кроз Вишевац, родно село Карађорђа.
Од Крагујевца до Вишевца има тачно 36,3 километара, до Баточине и Коридора 10 око 25, до Краљева и Чачка, то јест до Моравског коридора и ауто-пута „Милош Велики” нешто више од 50. Може ли се, с обзиром на ову километражу, рећи да је Крагујевац маргинализован?
– Крагујевац излази и излазиће на четири кључна коридора. Не треба ауто-пут да вам дође до центра града да бисте били на коридору. Крагујевац, пре свега, треба да се шири ка Баточини и наслони на Коридор 10. То треба да буде простор за нови град, нова насеља, индустријске зоне. Излаз с Коридора 10 треба да буде улаз у Крагујевац. Визија Крагујевац није збијени град од пет километара у пречнику, већ град који има пречник од 30 километара, а таквом граду нису потребне обилазнице, већ булевари – навео је у разговору за „Политику” Горан Ковачевић, шеф одборничке групе СНС-а у градском парламенту.
Критика на рачун градске власти део је и крагујевачког политичког фолклора, који је све шароликији како се ближе избори. Не пада снег да покрије брег, него да покаже траг. Бојан Стојадиновић, шеф одборничке групе Покрета слободних грађана један је од ретких крагујевачких опозиционара који се усудио да критикује и републичку власт.
– Изостављањем Крагујевца са мапе путева, председник Вучић се захвалио грађанима који га свесрдно подржавају седам година – иронично је рекао овај политичар, правећи отклон од колега из опозиције који критикују искључиво градску власт.
Којим путем ће кренути Крагујевац, а којим поједини локални политичари, остаје да се види. Но, једно је познато: Крагујевац је, као и сваки други град у Србији уосталом, мало шта озбиљно могао да уради без помоћи државе и добрих веза локалних функционера с врхом републичке власти. Посебно кад је реч о важним саобраћајницама.
2019-08-22 20:55:00Z
http://www.politika.rs/scc/clanak/436279/Vozd-Karadorde-digao-na-bunu-kragujevacku-opoziciju
No comments:
Post a Comment