U BELU KUĆU UNET BADNJAK I PUNE KORPE VOĆA! Zadrugari zaboravili na sve svađe, pa se prisetili svih OBIČAJA koji se moraju ispoštovati na BADNJI DAN! - Pink.rs
U BELU KUĆU UNET BADNJAK I PUNE KORPE VOĆA! Zadrugari zaboravili na sve svađe, pa se prisetili svih OBIČAJA koji se moraju ispoštovati na BADNJI DAN! - Pink.rs
Uživaju u današnjem prazniku.
Drugim pismom Veliki šef je obavestio stanare Bele kuće da svi pravoslavni vernici danas slave Badnji dan i tom prilikom im objasnio kakvi treba da se ispoštuju na današnji dan.
Foto: TV Pink Printscreen
Dragi zadrugari, danas 6. januara Srpska pravoslavna crkva praznuje Badnji dan, koji se proslavlja uoči Božića i najavljuje ga. Ime je dobio po badnjaku koji se donosi u domove. Ustaljen je običaj da se danas porodica okuplja za posnom večerom. Badnji dan je pun rituala i simbolike, živopisnih radnji i svi su oni povezani sa kultom običaja i kultom ognjišta. Narodni običaji oko Badnjeg dana su veoma stari i u različitim krajevima se običaji razlikuju u različitim elementima, a danas su prilagođeni životu u gradu. Kada domaćin donese badnjak, on ga ostavi ispred ulaznih vrata, a tek sa prvim mrakom se badnjak unosi u kuću. U toku dana bi trebalo da se u jedno sito stave sve vrste žitarica, voća, šljiva, jabuka, i to sve stoji u vrhu stola gde se večera. Žitom se polaže slama i položajnik. Predveče domaćin unosi badnjak u kuću, kuca na vrata, a ukućani pitaju ko je, a on odgovara: "Badnjak vam ulazi u kuću", a onda mu se domaćica obraća sa: "Dobro veče Badnjače." Domaćin stupajući u kuću desnom nogom i obraća se domaćici uz reči "Srećno Badnje veče", a svi mu odgovaraju: "Bog ti sve dobro dao" dočekujući ga sa sitom punim žita i obasipajući ga. Noseći badnjak domaćin obilazi kuću kvocajući kao kvočka, a domaćin i deca pijuču kao pilići. Domaćin obilazi svaki kutak kuće, bacajući orah u svaki ugao što se smatra žrtvom precima... Ko nosi slamu kvoca, a ostali pijuču. Deca pregršt varnica govoreći nabrajajući svu stoku. Ranije se večeralo na slami, te se zato sada ispod stola stavlja malo slame i žitarica. Na ovaj dan je prema verovanju dobro i vratiti dugove. Badnji dan se provodi u krugu porodice. Na Badnji dan se ništa ne pozajmljuje iz kuće. Na Badnji dan se u većoj šerpi rastopi mast kako bi ugledao svoj lik, a ko ne vidi svoju glavu, on će u narednoj godini umreti, jedno je od narodnih verovanja. Ukoliko bude oblačno, očekuje se loša godina. Na Badnji dan treba posaditi neku biljku, jer se veruje da će se primiti - pisalo je između ostalog u pismu Velikog šefa.
Foto: TV Pink Printscreen
U Belu kućuunete su pune korpe voća i badnjak kao simbol današnjeg praznika.
Foto: TV Pink Printscreen
Zadrugari su se okupili oko stola, prekstili se i poslužili svime što se našlo na današnjoj trpezi.
Foto: TV Pink Printscreen
U video-prilogu koji se nalazi u nastavku ovog teksta možete pogledati kako je sve izgledalo.
Dragi zadrugari, danas 6. januara Srpska pravoslavna crkva praznuje Badnji dan, koji se proslavlja uoči Božića i najavljuje ga. Ime je dobio po badnjaku koji se donosi u domove. Ustaljen je običaj da se danas porodica okuplja za posnom večerom. Badnji dan je pun rituala i simbolike, živopisnih radnji i svi su oni povezani sa kultom običaja i kultom ognjišta. Narodni običaji oko Badnjeg dana su veoma stari i u različitim krajevima se običaji razlikuju u različitim elementima, a danas su prilagođeni životu u gradu. Kada domaćin donese badnjak, on ga ostavi ispred ulaznih vrata, a tek sa prvim mrakom se badnjak unosi u kuću. U toku dana bi trebalo da se u jedno sito stave sve vrste žitarica, voća, šljiva, jabuka, i to sve stoji u vrhu stola gde se večera. Žitom se polaže slama i položajnik. Predveče domaćin unosi badnjak u kuću, kuca na vrata, a ukućani pitaju ko je, a on odgovara: "Badnjak vam ulazi u kuću", a onda mu se domaćica obraća sa: "Dobro veče Badnjače." Domaćin stupajući u kuću desnom nogom i obraća se domaćici uz reči "Srećno Badnje veče", a svi mu odgovaraju: "Bog ti sve dobro dao" dočekujući ga sa sitom punim žita i obasipajući ga. Noseći badnjak domaćin obilazi kuću kvocajući kao kvočka, a domaćin i deca pijuču kao pilići. Domaćin obilazi svaki kutak kuće, bacajući orah u svaki ugao što se smatra žrtvom precima... Ko nosi slamu kvoca, a ostali pijuču. Deca pregršt varnica govoreći nabrajajući svu stoku. Ranije se večeralo na slami, te se zato sada ispod stola stavlja malo slame i žitarica. Na ovaj dan je prema verovanju dobro i vratiti dugove. Badnji dan se provodi u krugu porodice. Na Badnji dan se ništa ne pozajmljuje iz kuće. Na Badnji dan se u većoj šerpi rastopi mast kako bi ugledao svoj lik, a ko ne vidi svoju glavu, on će u narednoj godini umreti, jedno je od narodnih verovanja. Ukoliko bude oblačno, očekuje se loša godina. Na Badnji dan treba posaditi neku biljku, jer se veruje da će se primiti - pisalo je između ostalog u pismu Velikog šefa.
No comments:
Post a Comment