Premijerka Srbije Ana Brnabić kaže da je najviše ponosna na to što je u timu predsednika Srbije i lidera naprednjaka Aleksandra Vučića.
Od njega, kako kaže u ekskluzivnom intervjuu za Kurir, svaki dan uči. Odlučno odbacuje spekulacije da postoje šumovi u komunikaciji između njih dvoje, a govoreći o rezultatima Vlade, kaže da će najbolju ocenu dati građani na prolećnim izborima.
Brnabićeva govori i o odnosu s partnerkom Milicom Đurđić, te šta se u njihovom životu promenilo nakon dolaska bebe u zajednički dom.
Koju ocenu dajete Vladi?
- Zadovoljna sam rezultatima koje smo postigli. Imamo napredak u svim oblastima i danas je Srbija u potpunosti drugačija zemlja nego što je bila do pre samo pet godina. Ekonomski stabilna, svetski prvak u privlačenju stranih investicija, na korak do investicionog kreditnog rejtinga, sa jednocifrenom nezaposlenošću, stabilnim rastom, elektronskom upravom kako bi bila pravi servis građana, značajnije većim platama u zdravstvu, kulturi, obrazovanju, službama bezbednosti i sa jasnim planom kako dalje. Mnogo smo uradili, ali moramo još mnogo da uradimo da bi svaki građanin u Srbiji osetio boljitak. Ipak, najbolju ocenu Vladi će dati građani na izborima za nekoliko meseci.
Da li vidite sebe u Nemanjinoj i nakon izbora?
- Imamo još mnogo posla do kraja mandata ove vlade - moramo da privedemo kraju radove na naučno-tehnološkim parkovima u Novom Sadu, Nišu i Čačku; potpišemo ugovor i krenemo u izgradnju Kliničkog centra Vojvodine; krenemo u izgradnju deonice od Novog Sada do granice sa Mađarskom brze pruge Beograd-Budimpešta; usvojimo medijsku strategiju; strategiju industrijskog razvoja Srbije; pustimo sistem e-nostrifikacija kako bi se mladi lakše vraćali iz inostranstva... Zaista, veoma mnogo važnih stvari kako bismo zaokružili ovaj mandat. Tome sam u potpunosti posvećena. Pritom, predstoje nam izbori. Tek nakon svega toga ima smisla pričati o tome ko će voditi sledeću vladu.
Bilo je informacija i spekulacija o trzavicama u Vladi, o vašem neslaganju s potpredsednicom Zoranom Mihajlović, ministrima Nenadom Popovićem i Vladanom Vukosavljevićem... Kako ste rešavali takve situacije?
- Vlada je kao i svaki drugi kolektiv i svaki drugi tim. Lagala bih kada bih rekla da kod nas ne postoje trzavice, neslaganja ili različita mišljenja, ali to je sve deo normalnog života i posla. Razumem da su takve teme atraktivne za medije i one svakako uglavnom izgledaju drugačije u novinama nego u realnom životu, ali kada podvučete crtu, jedino je važno da mi, uprkos nekim neslaganjima, radimo zajedno i isporučujemo građanima rezultate. Mi nismo selebriti, mi smo servis građana.
Ima li istine u pričama o šumovima u vašem odnosu s predsednikom Vučićem?
- Zabavila sam se čitajući te dobro „elaborirane“ tekstove, sve sa neimenovanim izvorima iz mog kabineta koji dnevne novine koje su o tome pisale nisu čak ni pozvale da pitaju za komentar. Ovo je odličan primer kako se plasiraju lažne vesti i svakako će mi poslužiti u budućnosti kada pričam o ovoj sve aktuelnijoj temi širom sveta. Na isti način kao što će mi naslovna strana NIN sa snajperom uperenim u predsednika Vučića poslužiti kada razgovaram o slobodi medija u Srbiji. Uvek je dobro imati spremne primere iz prakse i na tome im zahvaljujem. U nedelji u kojoj su oni pisali o tome da predsednik i ja ne razgovaramo, mi smo bukvalno svaki dan do kasno u noć zajedno radili na finalizaciji programa „Srbija 2025“.
Koji Vučićev savet nikada nećete zaboraviti?
- Da se ne obazirem na svaki kamen koji bace na mene jer tako nikada ništa neću uraditi za građane. Da se borim i da guram dalje je, šta god da se sutra desi, niko neće moći da ospori sve što je u Srbiji urađeno proteklih godina - niko neće moći da ospori izgrađene puteve, otvorene fabrike, sačuvana radna mesta, kao što je slučaj u Železari Smederevo ili RTB Bor, ili više od 700.000 novih radnih mesta otvorenih širom Srbije.
Šta smatrate svojom najvećom greškom u politici, a na šta ste najponosniji?
- Neke ljude koji su naši politički protivnici znam dugi niz godina. Verovala sam da, iako se ne slažemo po mnogim pitanjima, oni jesu dobri ljudi i da, svako na svoj način, svi mi želimo da radimo u interesu Srbije. Malo je reći da je to bila pogrešna procena. S druge strane, iskreno, najviše sam ponosna na to što sam u timu Aleksandra Vučića. Svaki dan učim od njega, uspela sam da uradim neke stvari za svoju zemlju upravo zbog toga što radim s njim, jer on uvek insistira da i kada date maksimum, probate ipak još malo više, da uvek idete korak dalje, da razmišljate dva poteza unapred, da se ne plašite i da u toj borbi za Srbiju date svoj apsolutni maksimum i malo više. Ponosna sam što imam priliku da učestvujem u njegovom timu, koji od Srbije pravi zemlju pobednika.
Da li je tačno da želite ambasadorsko mesto u SAD?
- Samo u onim medijima koji pišu da ne razgovaram s predsednikom Vučićem.
Često ste na meti napada opozicije. Kako sve to izdržavate?
- U redu je da napadaju mene, dok god ne napadaju moju porodicu. Nažalost, pošto nemaju šta da zamere našim rezultatima, deo opozicije je uveo napade na porodicu, pa i na maloletnu decu, kao standard, kao nešto što je potpuno normalno. Kako taj deo opozicije bude nestajao sa političke scene, tako i taj njihov manir mora polako da nestaje. Pritom, i ovde treba imati u vidu da je svima nama u Vladi Aleksandar Vučić gromobran i da se svi napadi pre svega prelamaju preko njega i njegove porodice, pa na njih idu sav taj grad i led, a do nas stigne samo neka kap kiše.
Jeste li zadovoljni saradnjom s koalicionim partnerima? Koliko se SPS pokazao kao lojalan partner? Mnogi iz SNS imaju zamerke na socijaliste...
- S obzirom na to da sam tek nedavno postala član SNS, neprimereno bi bilo da ja sada vodim neku visoku politiku. Ima mnogo pozvanijih od mene i da o tome razmišljaju, i da o tome odlučuju i komentarišu. Svoje mišljenje je dao i predsednik stranke i ja nemam tu šta da dodam.
Odnedavno ste i zvanično član SNS. Kako ste primljeni?
- Kao deo porodice, deo tima koji ima istu misiju - da vrati Srbiji dostojanstvo i napravi sistem u kome će naša zemlja i njeni građani pokazati sav svoj potencijal. Od prvog dana sam imala punu podršku stranke. Verovali su u mene i kada su se svi ostali smejali konceptima koje predlažem - od e-uprave do digitalizacije. Verovali su u mene i kada sam predlagala da menjamo imidž Srbije kampanjom „Srbija stvara“ i da pozovemo sve izvanredne umetnike, naučnike, istraživače, kreativce u svakom smislu, da budu „kreativni ambasadori“ Srbije bez obzira na njihovo političko opredeljenje. Zato što su neke stvari iznad politike i zato što nismo neprijatelji ako smo neistomišljenici. SNS je u svojoj suštini, u svojoj ideji, izuzetno hrabra stranka, posvećena menjanju Srbije nabolje. Ona jeste svakako i pomalo konzervativna, ali su članovi mene prihvatili na najlepši mogući način i pokazali da je najvažnije kakva je ko osoba i šta želi da uradi za svoju zemlju. I to je pokazatelj toga šta je SNS u svojoj suštini.
U vašu kuću je stigla beba. Šta se od tada promenilo?
- Sve se promenilo, sve je drugačije. To je najveća radost koja mi se u životu dogodila.
Koliko s partnerkom pričate o politici?
- Ona je moj najžešći kritičar. Vrlo je iskrena i direktna, što meni pomaže da ostanem sa obe noge na zemlji. Nedostaje joj naš raniji život i ja sam joj neizmerno zahvalna na svoj ličnoj žrtvi koju je podnela otkada sam ušla u politiku, zbog čega smo izgubili ogroman deo naše privatnosti.
Kako provodite slobodno vreme?
- Skoro da uopšte nemam slobodno vreme. Ovaj posao zahteva pažnju i pozornost u svakom trenutku. Kada legnem da spavam, a napolju je pljusak, razmišljam da li će negde biti poplave. Kada nema snega u vreme kada uobičajeno treba da ga ima, zovem ministra Nedimovića da ga pitam kako nam to utiče na poljoprivredu. A kada i imam slobodno vreme, tu je predsednik koji radi. Jednom me je pozvao u pola sedam ujutro za 1. maj da me pita zašto uvozimo maline kad su naše bolje i da li smo dobili podatke za rast u aprilu. To malo slobodnog vremena koje nađem provodim s porodicom i prijateljima.
Gde ćete za doček Nove godine?
- Biću kod kuće. Ovo je Igorova prva Nova godina, imamo jelku i poklone i beskrajno se radujem tome da budemo svi zajedno.
Često imate upečatljive odevne kombinacije. Da li imate stilistu ili sami birate garderobu?
- Najviše bih volela da stalno mogu da budem u košulji ili majici i farmerkama. Nažalost, moram da se prilagodim zahtevima ovog posla, a to i radim na neki svoj način.
O napadima na brata
OPOZICIJA CRTA METE, PRAVE „MAFIJAŠE“ I „TAJKUNE“
Trend opozicije jeste da napada vlast preko porodice. Tako i na vas, kao i na predsednika Vučića, udaraju preko brata, pa kažu da podržavate CarGo zato što on ima koristi od toga. Kako to komentarišete?
- To je taj manir. I to prilično opasan manir, jer vi od normalnih, porodičnih ljudi, koji imaju normalan posao, normalan život i nikako ne izazivaju pažnju, pravite „mafijaše“ i „tajkune“ koji sutra mogu biti legitimna meta fizičkih napada. Moj brat je, prema tvrdnjama dela opozicije, bio vlasnik „Goše“, „CarGo“, „dina“ kartice, želeo da rasturi i privatizuje ETF u Beogradu i ne znam ni ja šta još. A sve to vreme, on je zaposlen u jednoj međunarodnoj firmi koja je listirana na berzi, pa je svako njeno poslovanje lako proverljivo i pod stalnim nadzorom međunarodnih institucija, a u kojoj je radio godinama pre nego što sam ja ušla u politiku.
Ni ja ni moja porodica nemamo ništa više nego pre tri i po godine kada sam ušla u Vladu. To se lako proveri. Ja nisam Dragan Đilas, koji je u politiku ušao s jednim stanom, a posle 10 godina izašao sa 619 miliona evra prijavljene imovine. Kako neko ko je u politici 10 godina zaradi 619 miliona evra? Kako iko ko krene od jednog stana za 10 godina zaradi tolike pare? Za te pare on lično može da izgradi brzu saobraćajnicu od Sombora do Kikinde i da mu ostane da i dalje bude bogat čovek. Ta suma je teško zamisliva za normalnog čoveka. Kao što je njima koji napadaju naše porodice teško zamislivo da ovo sve radimo zbog naše zemlje, a ne zbog para.
O POREĐENJU S FUDBALEROM
PANTELA MI DELUJE SUPER
Promenili ste frizuru, ali da li se ljutite kada vas porede s fudbalerom Markom Pantelićem?
- E, sa kime me sve porede i kako me sve zovu, o tome mogu mali esej da napišem. Ali to je sve u redu, ide u rok službe. Kao što je sto puta predsednik Vučić rekao (još jedna stvar koju sam od njega naučila): nisam ovde da bi me ljudi voleli, nego da nešto uradim za svoju zemlju. Marka Pantelića sam upoznala u poseti Luksemburgu ove godine i srela se s njim baš prošle nedelje na proslavi 100 godina FSS. Ne znamo se dobro, ali mi deluje kao super čovek.
(Kurir.rs /BobanKarović/ Branislava Majdarević / Foto:EPA / Martin Divisek)
2019-12-31 07:57:19Z
https://news.google.com/__i/rss/rd/articles/CBMilgFodHRwczovL3d3dy5rdXJpci5ycy92ZXN0aS9wb2xpdGlrYS8zMzg1MjQ5L2Vrc2tsdXppdm5vLW5hamludGltbmlqaS1pbnRlcnZqdS1hbmUtYnJuYWJpYy1iZWJhLW5hbS1qZS1wcm9tZW5pbGEteml2b3QtcGFydG5lcmthLW1pLWplLW5hanZlY2kta3JpdGljYXLSAYsBaHR0cHM6Ly93d3cua3VyaXIucnMvYW1wLzMzODUyNDkvZWtza2x1eml2bm8tbmFqaW50aW1uaWppLWludGVydmp1LWFuZS1icm5hYmljLWJlYmEtbmFtLWplLXByb21lbmlsYS16aXZvdC1wYXJ0bmVya2EtbWktamUtbmFqdmVjaS1rcml0aWNhcg?oc=5
No comments:
Post a Comment