| 20. januar 2020. 07:45 | Komentara: 0
IME novog dobitnika "Ninove" nagrade za najbolji roman godine biće poznato danas, ali tema dana postalo je pismo upućeno javnosti grupe uglednih pisaca koji su odlučili da ubuduće bojkotuju ovo književno priznanje.
Iza teksta pod naslovom "Bojkot Ninove nagrade" stala su dvojica ranijih dobitnika, akademik Miro Vuksanović i Vladimir Tabašević, a potpisnici su i Emir Kusturica, Vladimir Kecmanović, Slobodan Vladušić, Nikola Malović, Dejan Stojiljković, Ljubica Arsić, Muharem Bazdulj, Đorđe Pisarev, Sava Damjanov, Igor Marojević, Milan Ružić, Laura Barna, Lidija Jelisavčić Ćirić, Marko Krstić, Slaviša Pavlović i Franja Petrinović.
Aktuelni laureat Vladimir Tabašević, koji je nagrađen za roman "Zabluda Svetog Sebastijana", za "Novosti" je obrazložio svoju odluku:
- U pitanju je jedan opšti problem na koji želim da ukažem potpisivanjem ovog bojkota, a reč je o sledećem: kako simulirati učešće u odlučivanju onih koji zapravo u odlučivanju nemaju udela (Ransijer). Stvar je, zapravo, prosta - reč je o paradoksu prisile na demokratičnost, prisile koju svakodnevno živimo. Na primer, uzmimo, kao nekadašnjeg člana žirija, jednog Zorana Paunovića, čiji je doprinos našoj kulturi neupitan, i na čijem kredibilitetu počiva reputacija čitavog žirija, i onda njegov jedan glas, i teorijski uistinu utemeljeno stanovište, stavimo naspram većine glasova onih koji su u taj žiri zalutali silom inertnosti, zahvaljujući urođenoj im sklonosti nezameranja instancama moći, i čestom upotrebom poželjnih, politički korektnih "lozinki" - kaže Tabašević, a zatim se osvrće na sadašnji sastav žirija.
- Tako u aktuelnom sazivu, na primer, imamo i jednog Kukića, koji je toliko toga uradio za našu kulturu, kog će, neminovno, nadglasati dvojac koji se javno ponosi time što mu je književnost Petera Handkea dosadna; dvojac koji smatra da je književnoteorijski sud arogantno se izjašnjavati o tome da je Handke "nezanimljiv pisac". Dodamo svemu tome - tom užasu demokratije - i jedno upražnjeno mesto za ženu, jer je žena (a pouzdano znam da su to prevashodni kriterijumi za ta sazivanja) - postoji li išta što više obezvređuje nečiji govor od činjenice da je nekome dato pravo da misli i govori javno, ne zbog toga što ima šta da kaže, nego jer moramo da imamo rodno "korektan" saziv, pa nam, toj prinudi u prilog, jedna Marija fantastično služi? I eto nas u idealnom balonu simulacije "korektnog" odlučivanja koje se, navodno, tiče književnosti. Ja, kao prošlogodišnji laureat, kao neko ko je "kažnjen nagradom", samovoljno preimenovanu plaketu, i hiljadu evra od te nagrade, prosledio sam dalje - književnosti za koju sam pristrasno smatrao da zaslužuje svoj nastavak. Pisci ustaju protiv terora političke korektnosti koja se za sada uspešno predstavlja kao književnoteorijski razlog. I ne brinite, već kolko sutra, oni koji se tim kriterijumima spontano služe, nakon što izvrše svoju moć, reći će vam: ovaj sud nije sud političke korektnosti. Kao na Magritovoj slici "Lule". Moć ne funkcioniše tako što za sebe kaže da je moć, nego "pravda". Smrt fašizmu, do sledećeg romana i halabuke - zaključuje Tabašević.
Član jednog od ranijih saziva "Ninovog" žirija, ugledni univerzitetski profesor književnosti, esejista i kritičar Aleksandar Jovanović, za naš list objašnjava situaciju u kojoj se našlo nekad značajno priznanje.
Pročitajte još: Sunovrat "Ninove" nagrade: Ugledni srpski pisci bojkotuju kultno priznanje
- "Ninova" nagrada se, u ovim okolnostima, ne može odbraniti, ali se, uprkos tome, mora braniti. Ne može se braniti, jer prodajom i privatizacijom nacionalnih institucija (strancima ili domaćim strancima, svejedno), dobijamo ovo što smo dobili. Ne može se odbraniti jer ona više i ne postoji, ovo je našminkana baba koju prodaju kao devojku, ali, šminka se konačno istopila. Sa druge, strane, mora se braniti ideja i vrednost "Ninove" nagrade, jer na taj način branimo srpsku kulturu od sunovrata koji se nadvija nad nju - kaže Jovanović i dodaje:
Vladimir Tabašević - Foto V. Danilov
- Naravno, oni koji su kupili nedeljnik i nagradu sami biraju članove žirija, po principu: nekompetentnosti, ideološkog antisrpskog promišljanja autora i dela, nerazumevanja, čak i preziranja književnosti. Na dnevnom redu je, čitamo, i opcija da se pretvori u neku regionalnu nagradu za pisce "bratskih" naroda i nacionalnih manjina, jer ne treba srpskoj književnosti dozvoliti čak ni da ima priznatu nagradu za srpsku književnost. Domaći i regionalni regionalci su ponovo združeni na delu, a njihovo delovanje nam ne može doneti puno dobroga. S treće strane, književni esnaf kao da ne postoji, razbijen je na dva udruženja pisaca (oba politički markirana). Pa ipak, ova ideja - iako zakasnela, što baca ne baš malu senku na nju (jer se sve znalo i pre ovogodišnjeg šireg i užeg izbora) - biće korisna, pod uslovom da potpisnici i drugi pisci pođu najpre od sebe: da jasnije naglase svoju odanost sopstvenom narodu i kulturi, da se ne plaše od političke "nekorektnosti" u pisanju, da ne beže od svog osnovnog pisma i, nije nevažno, da u svome javnom radu ne koketiraju sa nosiocima orijentacije kojoj se sada, s razlogom, suprotstavljaju. I na kraju treba javno reći: kulturna politika, za koju se zalaže "Ninov" žiri i mediji koji stoje iza njega nije u suprotnosti sa preovlađujućom kulturnom politikom države Srbije. Od toga treba poći, ako smo odani svojoj kulturi, i kao srpskoj i kao evropskoj - ističe Jovanović.
NENEZIĆEVA: ŽIRI IMA IZUZETNO ZAHTEVAN POSAO
ŽIRI za dodelu "Ninove" nagrade ima izrazito zahtevan posao: da među pet sjajnih romana izabere najbolji, kaže Marija Nenezić (na slici), urednica u Redakciji za kulturu RTS-a, književna kritičarka i članica žirija za dodelu "Ninove" nagrade.
Nenezićeva, kako prenosi Tanjug, nije želela da komentariše zahtev grupe pisaca za bojkot "Ninove" nagrade, i napomenula je da će žiri danas na ceremoniji proglašenja pobednika u hotelu "Moskva" obrazložiti svoju odluku.
- Biće to prilika za sve koji se na ozbiljan način bave književnošću da saslušaju argumente žirija. Sigurna sam da su u najužem izboru sjajni romani koji imaju veliki potencijal kao književna dela - kaže Nenezićeva, koja je u žiriju uz Teofila Pančića, Ivana Milenkovića, Branka Kukića i Marjana Čakarevića.
U najužem izboru našli su se romani Milenka Bodirogića "Po šumama i gorama" ("Orfelin"), Slobodana Tišme "Grozota ili..." ("Čarobna knjiga"), Steva Grabovca "Mulat albino komarac" ("Imprimatur"), Ane Vučković Yugoslav ("Partizanska knjiga") i Saše Ilića "Pas i kontrabas" ("Orfelin").
2020-01-20 06:45:00Z
https://news.google.com/__i/rss/rd/articles/CBMiemh0dHBzOi8vd3d3Lm5vdm9zdGkucnMvdmVzdGkva3VsdHVyYS43MS5odG1sOjg0MjU0OS1Cb2prb3QtTmlub3ZlLW5hZ3JhZGUtUGlzY2ktdXN0YWxpLXByb3Rpdi10ZXJvcmEtcG9saXRpY2tlLWtvcmVrdG5vc3Rp0gEA?oc=5
No comments:
Post a Comment